Mlada folkerka Slavica Ćukteraš nije najplašljivija na našoj estradi kada je reč o letenju. Ono što je doživela ovih dana kada je avion kojim je letela počeo da propada zbog uletanja ptice u motor letelice, samo je jedan od primera suočavanja sa sopstvenim strahom. Niko od ljudi sa estrade koji su pitani, nije se mnogo razmetao pričama o tremi koju imaju već na ulasku u aerodromsku zgradu, ali priznaju da im nije svejedno. Posebno u situacijama kad avion upadne u ružu vetrova ili u preteće olujne oblake. Tada i najhrabriji grabe za ruku saputnike i počnu tihu molitvu u sebi. Na sceni bez straha i mane, u avionu u grču, sa čudnim bolovima u stomaku i znojem na čelu - to je slika naših estradnih zvezda koje su zbog prirode posla prinuđene da u vazduhu provedu više vremena nego obični smrtnici u javnom prevozu. Strah od letenja jeste razlog da mnogi od njih sa spiska isplanirane turneje bez razmišljanja prebrišu udaljene kontinente.

Tanja Savić: Kuliram. Iako već dugo letim, još uvek se nisam sasvim oslobodila straha. U početku sam pri svakom polasku na put mislila da ću se onesvestiti.Kad avion poleće, zažmurim i molim se bogu da sve bude kako treba. Ako mi slučajno pogled skrene prema prozoru, odmah mi se zavrti u glavi i bude mi muka!Zato je najlakše kad zatvorim oči i pokušam da spavam, ako je duži let, ili samo tako žmureći iskuliram, ako je neka kraća relacija.

Dušan Svilar: Nisam plašljivko
Prvi put u životu avionom sam leteo prošlog petka, kad smo putovali u Švajcarsku. Bio sam prestravljen pošto su mi svi oko mene prepričavali stravične doživljaje prilikom tih turbulencija. Mislio sam da neću preživeti. Pogotovo su me plašili govoreći mi da je užasan osećaj pri poletanju i sletanju. Ništa od toga mi se nije dogodilo. Možda sam imao sreće pa je moj prvi let protekao bez ikakvih problema. Zvuči šašavo, ali ja se leta više ne bojim!

Marta Savić: Fobija posle porođaja
Iako se ranije nisam plašila leta avionom, nakon rođenja kćerke Helene odjednom mi se pojavio strah, koji se preko noći pretvorio u fobiju. To je trajalo godinama. Svaki put kada bih sela u avion, pomišljala sam na najgore i dugo nisam mogla da se oduprem tom osećaju. Ne samo da sam sa plašila za sopstveni život nego me užasavala pomisao da mi se nešto desi zbog mog maloletnog deteta. S vremenom sam uspela nekako da savladam taj strah, ali nikad mi nije baš sasvim svejedno kad krenem na neki let.

Milan Dinčić Dinča: Osetio sam mučninu
Pre tri dana išli smo u Cirih i u Beogradu sam se odlično osećao. Ranije se nikada nisam plašio, ali ovoga puta je bilo katastrofalno. Prilikom poletanja za Cirih osetio sam jaku mučninu i vrtoglavicu. Ništa se neočekivano nije desilo prilikom samog leta, ali imao sam užasnu vrtoglavicu prilikom uzletanja, takvu da nisam znao gde se nalazim. To je kod mene izazvalo jaku uznemirenost. Vrtoglavica, mučnina, bolovi u glavi… Ma, ne znam šta me nije snašlo. Bilo - ne ponovilo se!

Maja Marković, eks-Luna:Ukočila sam se
Godinama putujem avionom i do lane stvarno nikad nisam osećala nikakav strah, čak sam obožavala da sedim do prozora. Međutim, prošle godine na proleće putovala sam za Dansku preko Švajcarske. Negde pred sletanje u Cirih javila se takva turbulencija, koja je trajala oko petnaest minuta, kakvu nikada nisam doživela. Činilo mi se da će srce da mi iskoči, jer su nekim putnicima počele da ispadaju stvari iz boksova. Samo sam se držala za sedište i sva sam se ukočila. Još kada je jedan čovek koji je sedeo pored mene rekao “ovo nije dobro”, mislila sam da ću se onesvestiti. Sleteli smo, seli u avion za Kopenhagen, a noge su mi sve vreme drhtale. Strah je sada manji, ali od tog leta više mi nikada nije svejedno kad na put krećem avionom.

Severina Vučković: Vetar ledi krv
Volim za sebe da mislim da sam osoba bez straha i mane. Nisam nikada strahovala od ulaska u avion, bilo mi je isto da li putujem kolima, vozom ili avionom. Međutim, pre dve nedelje, kad sam poslovno putovala u Skoplje, let je bio katastrofalan. Upali smo u crne oblake. Sve mi se smračilo pred očima. Onda je vetar počeo da se poigrava sa letelicom kao da je dečja igračka. Osetila sam kuvanje u stomaku. Panično sam uhvatila svog menadžera Tomicu za mišicu. Ispod košulje mu je probijao hladan znoj. Sve je trajalo kraće od deset minuta, ali meni se činilo kao večnost.

Srodni postovi

• Severinine štikle na humanitarnoj aukciji (0)
• Severina: voli pametne muškarce! (0)
• Severina: povratak u srednju školu (0)
• Severina: lumperaj u Skoplju! (0)
• Severina: kao “seksi” časna sestra! (0)