Djani CurcicPočela je i druga sezona „Velikog brata” i moj prvi utisak je kratak i jasan: „Vrh, brate!” Ne toliko zbog toga što me je VIP izdanje vratilo u život pa sam obavezan da ga hvalim, niti zbog glamuroznosti kuće ili velike gledanosti, koliko zbog činjenice da je kuća, zahvaljujući ženama koje su unutra, postala pravi raj na zemlji. Kada bih rekao „harem”, možda bih uvredio neku od njih, a to mi je u ovom trenutku poslednja stvar na pameti. Prva stvar koju su me svi pitali kada su anđeli počeli okupaciju Košutnjaka bila je da li bih se sad ponovo vratio u kuću i jesu li ove devojke bolje od onih s kojima smo Danijel, Ogi, Peđa, Aleksandar, Maca, Lale i ja delili dobro i zlo.

Žene su nešto što se ne može meriti, upoređivati ili selektovati. Ne postoje ružne, niti loše, postoje samo muškarci koji ne umeju da pronađu njihovu lepotu. Zato mi je i nezahvalno da pričam koja mi je ukućanka najmilija. Teško mi je i zato što su neke moje bivše devojke postavile visoke standarde po tom pitanju. Ali, ako već moram, biće kao pri izvođenju penala: zažmuri i pucaj. Pre svega, ne verujem da bih, ni u slučaju eventualnog povratka u kuću, mogao da se sa nekom od njih zabavljam. Možda bi došlo do neke romanse na jednu noć, koja bi bila krunisana doživotnim prijateljstvom. Nerešeno bi bilo i u slučaju da biram između dve, po rezultatima anketa - najlepše devojke: Ranke i Jelene. I dok je Vojvođanka moj tip žene: crna, zgodna i markantna, Jelena me je oduševila priznanjem da voli fudbalere, zbog čega joj odajem poštovanje. Nas je retko ko naglas apostrofirao kao poželjne, iako su fudbaleri zgodni momci, dobri ljubavnici koji se lepo oblače, lepo mirišu, i što jedan moj kolega reče - kupaju se tri puta dnevno. Muškarce bih za ovu priliku preskočio, jer još uvek nisu pokazali svoje pravo lice, iako su najavljivali da su smrt za žene. Goreće Kosmet, goreće Niš, Smederevo, Beograd, ali ove sezone u kući neće biti seksa. Živi bili, pa videli!

Tagovi:

Srodni postovi